Belgrade Calling Festival 2012 Ušće, Beograd
27. - 30. jun 2012.
02. jul 2012.
Od početne namere, a to je bilo da se grupa Black Sabbath dovede u Srbiju, do festivala kakvog smo dobili, bilo je potrebno mnogo truda i rada što je organizatoru, koncertnoj agenciji "Avalon" i uspelo.
Četvorodnevni festival obuhvatio je izvođače vrlo različitih muzičkih žanrova, tako da smo prvo veče imali čast da ugostimo čuvene repere Public Enemy, elektroničare Orbital kao i novu zvezdu pop muzike Jessie J. No, izostala je publika.
Posećenost se poboljšala druge večeri kada su nastupile najveće atrakcije toga dana, grupa The Cult i legendarni Ozzy Osbourne sa svojim prijateljima.
Satnica je svako veče bilo dobrano prekoračena tako da su i The Cult kasnili ali su se odužili poštenim nastupom i svirali svoje najpoznatije kompozicije "She Sells Sanctuary","Rain", "Wild Flower", "Love Removal Machine", "Li’l Devil", "Fire Woman" kao i pesme sa novog albuma, "Lucifer" i "The Wolf". Pevač Ian Astbury je izgledao malo više fit nego prošli put u crnoj jakni sa krznom i crnim naočarima, a gitarista Billy Duffy je nepogrešivo vodio grupu kroz čitav koncert.
Publike je opet bilo nešto manje nego što se dalo očekivati, no pred nastup Ozzy Osbourne & Friends skupila se poprilična gomila (nezvanična procena oko 15 000 ljudi!). Izuzetno simpatični Ozzy je počeo sa svojim solo pesmama "Bark at The Moon", "Suicide Solution", "Shot in the Dark" i drugim. Istovremeno je iz šmrka zalio prvih desetak redova penom da bi ih posle oprao "kablovima" vode. Vrlo efektno, pogotovo za one koji su bili malo dalje pa su izbegli takvo “krštenje”. Naravno bilo je tu i pirotehnike, no prava stvar je nastala kada je Ozzy najavio basistu Geezera Butlera i gitaristu Slasha. Oni su tada odsvirali neke od najboljih stvari grupe Black Sabbath kao što su bile "Iron Man", "War Pigs" i "N.I.B". Tu se pojavio i Ozzyjev dugogodišnji saradnik, stameni Viking Zak Wylde pa su odsvirali "Fairies Wear Boots" i "Crazy Train". Na kraju su svi izašli i izveli dugo očekivanu pesmu "Paranoid" sve sa solažama pojedinih učesnika. Pravi praznik za oči i uši!
Treće veče su nastupili The Horrors koje smo nažalost propustili (ah, ta tropska vrućina), a zatim poslastica festivala, maestralni John Lydon i njegovi Public Image Limited. Pošto je ove godine objavio povratnički album This Is PIL, čuveni kvartet je održao lekciju mnogim grupama odsviravši nezaboravan nastup. Započeli su sa "This Is Not A Love Song", nastavili sa novom kompozicijom "Deeper Water", presekli kroz "Death Disco", "Albatross" i "Swan Lake". John Lydon je bio impresivan frontmen izuzetno dobrog glasa i nastupa dok su trojica instrumentalista zajedničkom i kompaktnom kao i izuzetno ritmičnom svirkom doveli prisutne u stanje nirvane.
Nastavili su sa "The Warrior" i novim singlom "One Drop" i posle jos nekoliko stvari odsvirali i poznatu "Rise". Gitarista Lou Donaldson je činio prava čuda na gitari, sazu i efektima, dok je i ritam sekcija bila izuzetno inventivna. Nažalost ne odsviraše nam očekivanu "Public Image". Eh!
Trebalo bi da ih neko dovede da sviraju samostalan nastup.E tu bi bilo radosti i veselja!
Posle njih su nastupili The Darkness, korektno odsvirali svoj set uključujući "Get Your hands Off My Woman", "I Believe in a Thing Called love" i "Love On The Rocks With No Ice".
Pauza posle njih se prilično odužila, a tehničari su petljali i petljali na sceni u belom koja je bila pripremljena za Faith No More. Puno cveća, venci, beli pokrivači za ozvučenje čekali su na grupu. Grupa je napokon izašla na binu u 00:50 h i započela sa verzijom Tom Jonesov-e "Delilah" pa je preokrenula u "Woodpecker from Mars". Nastavili su sa samim hitovima kao što su "Midlife Crisis", "Ricochet", "Land of Sunshine", "Evidence". Jednu pesmu posvetili su aktuelnom predsedniku Tomislavu Nikoliću, "Digging The Grave", a zatim izveli obožavane "Epic" i "Easy". Publika je ključala od radosti a Mike Patton od besa zbog nespretnih i neefikasnih tehničara. No grupa je nastavila nastup sa (medju ostalim) "Everything’s Ruined", "King for a Day" i "Ashes To Ashes" i završila svoj set sa "Just A Man".
Naravno prisutni su ih zvali na bis gde su odsvirali dve pesme od kojih je druga "Ajde Jano" u skraćenoj verziji prešla u pesmu "Stripsearch". Time je završeno 80 minuta nastupa Faith No More. Šta treći, nego We Want More!
Za kraj programa treće festivalske večeri ostavljen je eksluzivni After Midnight Show grupe The Sisters of Mercy, što je njihov treći nastup u Beogradu. Kada se pirotehnička magla spustila na binu, uz zvuke pesme "Crash and Burn" na pozornicu su izlašli harizmatični Andrew Eldritch, alfa i omega čuvenog benda iz Lidsa (Engleska) i gitaristi Chris Catalyst i Ben Christo. Dobro raspoložena publika pretežno dark orjentacije, koju možete videti na koncertima bendova kao što su Diorama, Combichrist ili Mortiis, veoma dobro je reagovala na nastup grupe koja je početkom osamdesetih obeležila jedan segment alternativnog umetničkog načina izražavanja. Bez obzira na relativno skromnu zvaničnu diskografiju, samo u kvantitativnom ali ne i u kvalitatitvnom smislu, tri albuma i dve odlične kompilacije, zaljublenici u ovaj bend zaslužni su za veliki broj nezvaničnih izdanja bez obzira da li su u pitanju demo snimci, remiksi ili živi nastupi.
Pouzdana fan baza bez obzira da li nastupaju u Buenos Airesu, Meksiko Sitiju, Pertu, Helsinkiju ili Beogradu zna da na njihovim koncertima može očekivati hitove poput "First And Last And Always", "No Time To Cry", "Dominion / Mother Russia", "Alice", "This Corrosion","More","Flood II" i "Lucretia My Reflection" što se i ovog puta desilo. Od nekadašnjeg imidža Andrew Eldritch-a ostale su samo tamne naočare a trenutni vizuelni izgled neodoljivo podeseća na Peter Gabriel-a koji "gaji" poslednjih godina, obrijana glava i jareća bradica. No, njegov glas koji kao da dolazi iz mračnih dubina uz kombinaciju gitarskog arsenala Chris-a i Ben-a i podlogu snimljenih matrica i dalje pleni pažnju gde god da sviraju. Ovaj nastup The Sisters of Mercy nije dosegao kvalitet njihovog prvog koncerta u Hali sportova 1990. godine ali teško da je ostavio nekog razočarnog ko je dočekao početak svitanja na Ušću. "Temple of Love" za kraj. Možda je neko očekivao i "Marian" ali to nekom drugom prilikom.
Poslednjeg, četvrtog dana Belgrade Calling festivala svirali su domaći bendovi koju su nastupali u proteklih nekoliko meseci u mnogim gradovima Srbije u okviru Jelen top 10 turneje. Ulaz je bio slobodan a nastupale su nove snage Straight Mickey & The Boyz i Sharks Snakes & Planes uz afirmisana imena domaće rock scene kao što su Bjesovi, Block Out, Kanda Kodža i Nebojša, Darkwood Dub koijima su se pridružili Eva Braun i Svi na pod!. Festival je okončan 40 minutnim nastupom Goribora u ranim jutarnjim satima prvog jula.
